Učesnici debate, medju kojima su bili predstavnici zdravstvenih ustanova i civilnog sektora, ukazali su da uspješna borba protiv korupcije u zdravstvu, kao i u ostalim oblastima, nije moguća bez političke volje.

“Država treba da uspostavi da stvori preduslove i da uspostavi sistem koji bi pojave korupcije u zdravstvu sveo na što manju mjeru. Sada nas, međutim, sistem tjera u ćorsokak. U sistem je nagurano mnogo radnika, plate su male, ne postoje normativi rada i sistem nas tjera u korupciju”, konstatovano je tokom debate.

Moderatorica diskusije je Anica Ramić, menadžerica u zdravstvu/direktorica Udruženja Stop Mobbing, navela je primjer bivšeg direktora Doma zdravlja u Trebinju Dragana Kovača, tvrdeći da je on odgovoran za nestanak šest stomatoloških oridinacija, kojima se gubi svaki trag. Prema njenim riječima, svi dokayi o tome proslijeđeni su nadležnim pravosudnim institucijama koje bi trebalo da istraže ovaj slučaj.

Kao jedan od generator korupcije u zdravstvu navedeno je i to što je kriterij imenovanja direktora zdravstvenih ustanova stranačka pripadnost i politička podobnost, a ne stručnost i sposobnost.

Istaknuto je da je veoma mali broj građana koji prijavljuju korupciju u zdravstvu, posebno onu po principu “davanja iz ruke u ruku” za zdravstvene usluge, jer postojeća zakonska regulative u istu ravan stavlja i one koji primaju mito i one koje ga davaju.

“Zato je potrebno te stvari regulisati institucionalno, uspostaviti procedure u zdravstvenim ustanovama, koje će uvesti određena pravila ponašanja”, ocijenjeno je tokom debate.

Nepostojanje individulane i krivične odgovornosti rukovodilaca za nezakonitosti koje se dešavaju u pojedinim ustanovama takođe je jedan od generator kriminala i korupcije u zdravstvu.

Ministri i direktori skoro da ne podliježi zakonu, konstatovano je tokom debate, a mnogi od njih, nakon što napuste te pozicije, osim da odgovaraju za štete koje su nanijeli, otvaraju private prakse ili budu nagrađeni drugim funkcijama.

Rukovodeći kadrovi u zdravstvenim ustanovama treba da budu imenovani po kriterijumu stručnosti, a ne političke podobnosti, a potrebna je i striktna primjena Zakon o ministarskim i drugim imenovanjima, zaključci su javne debate.

Osim toga, potrebno je uvesti princip lične odgovornosti rukovodilaca, kao i kontrolu u procesu javnih nabavki u zdravstvu. Na kraju, zaključeno je tokom debate, da je potrebno pokrenuti proces edukacije i mjere prevencije kako bi se korupcija u zdravstvu svela na što manju mjeru.


Preporuke učesnika diskusije biće integrisane u godišnji program rada na prevenciji i borbi protiv korupcije Sektorske radne grupe ZDRAVSTVO, Mreže ACCOUNT, te predstavljene javnosti i odgovornima iz oblasti zdravstva.